Objave

Kako da nam život bude srećan i dugovečan?

Šta je ono što zbog čega će naš život biti srećan? Šta je ono zbog čega ćemo dočekati duboku starost zadovoljni i zdraviji?

Ako mislite da je u pitanju slava i novac, a imate oko tridesetak godina, niste jedini sa takvim odgovorom – ali, prema iskustvu psihijatra Robert Waldingera, niste u pravu.

Kao vođa najduže ikada sprovedene studije koja traje već impozantnih 75 godina, a bavi se isključivo razvojem odraslih osoba, Waldinger ima neograničen pristup podacima šta stvara u nama osećaj istinske sreće i zadovoljstva.

U ovom govoru na TED konferenciji podelio je se sa slušaocima tri važne lekcije naučene iz studije, kao i neke praktične a mudre savete o tome kako izgraditi i voditi ispunjen i dug život.

Oslobađanje od strahova

Savremena pravila ponašanja nametnula su nam preteranu osetljivost na narušavanje ličnog prostora. To ima smisla kad nam je potrebna distanca od ljudi koji nam u nekom smislu škode. Ali s vremenom stvara se strah zbog kog gradimo zidove što nas razdvajaju i od onih kvalitetnih ljudi, pa propustamo prilike da budemo srećni. Dodir postaje nešto strano, egzotično. Možda i neprijatno, nešto čega se plašimo. Kada se naviknemo na kontrolu, teško je prepustiti se. Naučili smo da ne znamo kako da se opustimo i otvorimo pred drugom osobom. Koliko nas to koči u svakodnevnom življenju, toliko se to još više primeti na stolu za masažu – kada nesvesno “pomažemo” terapeutu.

bokeh-background-design_53-17181 (1)Masaža može da promeni kako gledamo na sebe, kako se osećamo u svojoj koži, pomogne da bolje vladamo sopstvenim osećanjima. Činjenica koju priznaje i neurologija je da su položaj tela i izrazi lica povezani sa emocionalnim stanjem. Velika je verovatnoća da je ovaj fenomen povezan sa fizičkom manipulacijom masaže, da opuštanje tela masažom ne čini samo da se osećamo lepo, već ima i mnogo složeniji efekat na emocije i samospoznaju. Zato nije neverovatno da je psihičko odrastanje i emocionalno sazrevanje u bliskoj vezi sa ozdravljenjem tela.

Dodir: Najrečitiji način komunikacije

Massage (1)Masaža je najprirodniji najprijatniji mogući način da se pomogne telu i umu da se odmori, oslobodi, isceli. U principu masaža je pasivno vežbanje i stimulacija kože, mišića i nerava da bi bili zdravi i vitalni. Masažom ubrzavamo krvotok, podstičemo izbacivanje viška vode i štetnih materija iz tela, te razgrađujemo celulit.

Veoma je efektna a, prema nekim istraživanjima, jedina stvarno delotvorna u umanjenju bola u donjem delu leđa. Utiče na bolji rad srca, umiruje reumatoidni artritis, pomaže kod nesanice, glavobolje, problema sa cirkulacijom, bržeg ozdravljenja posle sportskih povreda. Neguje kožu i čini je sjajnijom i elastičnijom.

Masaža utiče da prihvatimo i zavolimo svoj odraz u ogledalu. Kad više volimo sebe, otvoreniji smo za zavolimo i ljude oko sebe. U tome umnogome pomaže dodir – najrečitiji način komunikacije.

Ali kako masaža deluje na um? “Svakom čoveku potrebno je dnevno četiri zagrljaja da preživi, osam da živi, a 12 da napreduje”, kazala je psiholog Virdžinija Satir. Svaka briga ostavlja trag na telu – nesvesno grčimo mišiće, leđa povijamo ka napred, ramen
a podižemo i povlačimo ka grudima, pa su posledice bolan vrat, predeo između lopatica, ukočena leđa.

Masaža otklanja umor brže nego pasivan odmor ili ležanje. Kada se masažom telo opusti, snizi krvni pritisak, srce kuca umerenije, disanje nam se produbljuje, opusti se i pods
vesna napetost koja je neretko do bolnog stanja i dovela.

Naravno, nije svaka terapija opuštajuća i prijatna, ali umanjenje bola i napetosti koje se desi nekad i dva-tri dana posle masaže čini čuda. Za one koji žive u izmaglici hroničnog bola, masaža je glavni razlog zasto svakog dana mogu da ustanu iz kreveta. Buđenje zapostavljenih mišića i rasterećenje delova naviklih na nezdravu ukočenost čini da možemo da se konačno odmorimo dok spavamo, da pomeramo telo u svim pravcima bez straha od bola, refleksi i koordinacija pokreta su nam bolji, a šanse za povrede i ukočenja umanjene.

Više od deset studija koje je sproveo Institut za istraživanje dodira škole medicine Majamija pokazalo je da nas terapija masažom oslobađa depresije i teskobe tako što utice na biohemiju tela. U ispitivanju je bilo uključeno 500 muškaraca, žena i dece koji su patili od depresije i problema izazvanih
stresom. Meren je nivo kortizola (hormona stresa koji može da poveća krvni pritisak, nivo šećera u krvi i obori imuni sistem) pre i odmah posle masaže. Otkrili su da je terapija umanjila nivo kortizola za do 53%, a ujedno povećala nivo serotonina i dopamina, neurotransmitera koji pomažu u borbi protiv depresije. U Americi su ankete pokazale da svaki peti klijent odlazi na masažu baš zbog stresa.